VJERA

| 08/09/2017

Sretoh je’nu hadžinicu što je od svojih para bila na Hadžu i ona će ti meni vako:
Davno sam ja bila Uzeire, ovo mi je drugi put. Kad sam prvi put išla zamolio me Ibro s Mejdana, na sirijskoj granici, plaho je onda pušio, da uzmem sebi koju šteku cigara što je ponio, biva neće mu ih dat prenijet. Samo gledali cigare i američke dolare nisu dali pronijet.

Ibro ponio punu torbu Drine. Uzmem mu onu torbu, otvorim je, proucim Euzu i bismile i samo je zatvorim. Reko, daće dragi Allah da prođe. On me samo nako gleda i ništa ne reče. Možeš mislit, nisu mu je ni otvarali, moj Uzeire, a Ibro nije više ni zapalio cigare ha je sa Arefata sišo. Evo tebi rekoh, ovo nisam još nikom pričala.

Nek nisi moja ti hadžinice, mogu ti navalit ovi šverceri neš ih se kotarisat šale.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.