ŠKODA

| 24/10/2018

skoda-stara

Imaš ti ljudi, a bome i žena, što umiju plaho čuvat’ stvari pa kad kupe nešto more him bit čitavog života i vazdan ostane, haman ‘nako k’o kad ga je kupio. Imaš ti ljudi, a bome i žena, što insanu plaho legnu, a imaš i onih što ti nikad ništa nažao nije uradio sem što ti nije leg’o od samog početka i neće nikad ni leć’. Tako i onaj Adem, on ti je mene plaho hajo i vazdan pristajo za mnom, a ja ni mukajeta. Ha se pojavi u mojoj blizini, hoće nešto da mi bidne. Jesam li nešto kupio, jal’ uradio on ti to isto kupi i uradi, a meni namah omrzne i ono što sam kupio i uradio tamam da je ne znam ti šta.

Ne umijem ti rijet’ što je to tako, pa me nekad bidne stid što ja ovog Adema nikad nisam mogo očima vidit’.
Za čitavog života sam promjenio tri avta. Prvo uz’o nakog Tristaća, uz’o ga i Adem, pa Fiću, uzme i Adem istog, i na kraju žutu Škodu 100 MB, glajnc nova iz fabrike u Češkoj. Poslije onog Fiće, k’o da sam se ponovo rodio. Dodijalo mi brate turat’ šarafcigere da mi ona stakla ne spadaju, skupljat’ ratkapne po testi i nadolijevat’ vazdan vodu da mi ne prokuha. Je’nom uz Ivan, veli meni Fata:

– Što se nešta čuje, k’o da u nekog avto gori, a pun nam onaj Fićo dima, zapalio se, nije ti šala.
Škoda je bila ko kak’a golema limuzina, al’ nisam u njojzi par dana uživ’o kad čudo da je i Adem uplatio i to iste boje. Namah mi je ohladila, najrađe bi je zapalio. Kad uniđem u Adema k’o da sam u svoju kuću uniš’o: isti kredenac, hastal, stolice, radijon, televizija Major 67… sve k’o u mene.

U Adema ti i dan danile sve ‘nako stoji k’o što je i bilo. Sve k’o novo, k’o da je tek ispod čekića, a u garaži ona žuta Škoda se sjaji, ne mereš gledat’ u nju, najloni na cicevima i 6000 pređenih kilometara od sedamdeset i neke do danas. Puno je prešla, veli on meni, zafrka me onaj rat kad sam je mor’o sklonit u Njemačku da je ne bi kakav geler dofatio, moreš je onda bacit’.

Neki dan mi veli Mute:
– Uzeire, ne’š mi vjerovat’, eno Adem prodaje Škodu. Traži za nju hiljadu maraka. Odo’ mu ja ponudit’ dvije hiljade, baš da vidim hoće li je dat’.
– Jok on, moj Mujo, ne mere ti se on odvojit’ od nje, draža mu je neg’ ne znam ti šta, jer je Adem od onih što vole više stvari neg’ ljude.
Nije ni čudo što mi nikad nije leg’o.

Hadžibeg 2 2016.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.