ŠANER

| 28/02/2016

TAXI3

Sjećaš se ti, Uzeiraga, kad smo ono išli na šanu, pita me Mute taksista.

         – Naletosum i ti i tvoja šana.
A evo šta je bilo:
Treb’o ja ić na nake pretrage u Ljubljanu i po nesreći reknem to Mutetu.

         – Haj, bolan Uzeire sa mnom, moram ja trknut’ do Italije, imam nekog posla, pa mi je usput. Ne moraš nosit’ ni hrane ni ništa.

         Srećom meni Fata turi malo bureka i sirnice i dvatri kuhana jajeta. Prođemo jednu granicu kad će ti meni Mute:

         – Uzeire, sad uči što god znaš, ako ovo prođemo prošli smo.

         I on plati nešto na nakoj kapiji i mi prođemo.

         – Ovo ti je bolan, Uzeire, putarina, a ti se usr’o k’o da nosiš žuto.

         I crče od smijeha.
Ušli mi u Sloveniju i on svrati na pumpu, kaže da uzmemo nešto za prezalogajit’. Uvali mi naku korpu i stade trpat’. Okrenem se, niđe mi Muteta. Ja na izvan kad Mute kod auta. Upali, krenusmo.

         – Platili ti Uzeire?

         – Bome ne plati’,valjda si ti platio.

         – Bome nisam, asli si ti ovo ukr’o Uzeire,i ti postade šaner po stare dane. Ma krao si ti i prije, ko nije. Iz firme ako ništa komad žice, eksera.

         Reko’:

         – Jesam krao sam, a sad zaustavi, ja ovdjen izlazim.

         I on stade, izađem i krenem pješke. Kad eto ti ga za mnom.

         – Haj bolan Uzeire, ja se malo šalio.
I tako sam ti ja izlazio šest puta od Ljubljane do Sarajva, a on me vraćo i samo nastavio se sa mnom šegat’, a ono iz onog granapa nisam ni okusio. Lijepi moj burek i sirnica i ono dvojetroje jaja. Bog zna šta je nalat vozio iz Italije, dobro nisam u hapsani završio. Otad ja s Mutetom taksistom ni do Mahirove pekare ne sjedam.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.