S POSLA NA POS’O

| 24/04/2017

Svašta sam se dosad naslušo, a ovaj naš jadni narod svak svoju muku muči i gleda da nikog ne zahmeti svojim mukama, neg mi svak proturi, oprezno, neku svoju pričicu i to uvijek onu najveseliju od koje nikom neće biti ni muka ni zlo neg će svakog ko ima imalo insanluka u sebi oblit milina i dragost. Tako i Ljilja, veli mi, svako jutro ide na poso i po taj vakat se voza što autobusima što tramvajima do posla i nazad, a voli usput čitat,

Nikad, veli nisam podnosila vožnju, a jedino što mogu čitat i od čega mi ne bude muka je Hadžibeg. Malo se i nasmijem što u sebi što naglas i tako svaki dan, stanica po stanica, priča po priča. Koju god drugu knjigu ponesem i šta god drugo čitam bude mi zlo i moram izić da povratim.

Jest, vala, Ljiljo i meni počesto dođe muka i zlo, i najradije bi nekad povratio od svega što znam, vidim, čujem i pročitam.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.