RADO BI DA POMOGNU

| 10/08/2018

Često me priupitaju, pogotovo u ova doba godine, biva naša dijaspora, ima li ko u mahali da mu treba pomoć, ostavljaju i pare, a ja ih vraćam i velim da ne znam nikog takvog osim nas pemzionera, a i nama ne treba jer smo naučili sa ovim što imamo…

More bit oni koji najviše imaju, njima je, meščini, najpotrebnija pomoć da namire sve za čim him zine guica, da izvinete, ali da ima neko u nas u mahali baš da je u nuždi, gladan, žedan…ja ga ne znam. Jedino, more bit onaj što je plaho ponosan pa krije svoju neimaštinu od nas sviju pa i od sebe samog. Ima i takvih, jer siromaštvo se krije ko i svaka nesreća i bijeda.., a najveća nesreća i bijeda koja insana more zateć, meščini su gladne oči. Takve niko i ništa neće i ne mere nahraniti, bezbeli.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.