ODAKLE JE ČIJI DEDO

| 06/12/2018

Naumpade mi ovih dana Jusuf, a bio sam ga haman zaboravio. Išo sa mnom u školu. Taj ti je Jusuf nama krv pio. Jesi li bio malo dalje od Vijećnice, gotov si od njega. Stanovali mi podalje od grada, nad Kovačima, i prvi dan škole Jusuf ti se mene svezo i stao me ispitivat, a oko njeg se iskupili oni gradski momčići sve u finim odjelima i šeširima, a u mene fes na glavi, bijela košulja i prsluče, ko da se sad gledam.

Kad god on mene upita nešto oni njegovi ahbabi se grohotom smiju kad ja odgovorim. Vidim šprdaju se sa mnom i sa mojim govorom. Srećom dođe u naš razred jedan Ostoja, odnekle sa Romanije, bilesi sa gunjom i šubarom na glavi i u opancima. Tako se mene projdoše, a ufatiše Ostoju ismijavat. On nakav bio mudar i samo se smijo dok su se šprdali sa njim, haman sve do velike mature. Poslije se taj isti Ostoja njima plaho zasmijo kad je završio visoke škole i ušo u politiku, a ja sazno da je onaj isti Jusuf odnekle šljego u Sarajvo kad mu se dedo obogatio trgovinom.

Što vam ovo govorim?

More bit sad Ostojin unuk, jal praunuk odabire po Sarajvu ko je raja, a ko papci, došlje i seljaci. Ko što su njegovog dedu išprdavali tako se sad, more bit, njegovi praunuci šprdaju sa drugima i busaju u prsa, ko oni nake Sarajlije i govna pasja. More bit smo zato ovde đi smo jer nam je tolko zabremedet ko je okle šljego, a najviše onom čiji je neko šljego, a ko nije, moj brate, da mi ga je srest u Sarajvu gradu.
Jenom meni moj Omer od Rogatice, a čak iz Amsterdama, nije ti šala, reče:

Moj Uzeire, najdraže mi je s`tobom promuhabetit, jedino mi od tebe iz Bosne Bosna dođe i zamiruhi… a Sarajevo mi omili, baš ko prije, na čas zaboravim na ove što ga vazda, ko fol, od nekog brane, pa ispade da su ga samo oni odbranili, i u ratu, a sad ga brane od nas seljaka i papaka, biva dijaspore, u miru. Oni isti što su se među prvima ispalili, a koji nisu mogli noge se ufatit, na dobra se mjesta uvalili. Ne treba nama, Uzeire njihovo Sarajevo i njihova kultura. Umjesto što nama traže papire o porijeklu nek pokažu svoje ako smiju pa da vidimo đe je čiji dedo i prađedo janjce okreto i za koga.

E moj Omere, haj što se besposlen narod ufatio besposlice, a što vi, ko da nejmate pametnijeg posla?

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.