ŽENSKI VAKAT

| 16/11/2016

kaldrma

Uz ćikmu niz ćikmu, uz sokak niz sokak dojdo, bome, i u ćorsokak. Kad tamo najdoh Muteta vazdan nešto onaj taksi glajnca.
– Moj Mujo, izlizaće ti se to avto kol’ko ga trljaš pa ščim ćeš onda radit’?
– Ne sekiraj se ti, Uzeire, za mene, posla na svakom koraku: Tura, jazija – digni, jedan nosi, drugi gleda i eto ti meni novog auta.
– Tako sam i mislio, neg’ sam ti ovo hotio rijet’:
Gledam nešto, ove naše žene se iskupe i odoše neđi, biva da se provedu i to, moreš moslit’, bez ljudi.
– Šta ti je to čudno, moj Uzeire, to ti je danas najnormalnije, svakom treba malo da se opusti i da pobjegne malo od svakodnevnice.
– Bezbeli, i ti svoju pušćaš?
– Nisam ja papak, Uzeire, bezbeli da je pušćam, gdje god hoće i s kim god hoće.
– I ode li?
– Nije luda da ide, moj Uzeire, zna kad se vrati šta je čeka.
– Beli, bukadar prljavog suđa i trvor po kući?
– Ma jok ba, Uzeire, čeka je marisana. Čuj da ide bez mene, š`a ti je ba, bi joj obadvije noge polomio.
– Hrsuze li jedan, da bi li hrsuze, mene si naš’o zafrkavat’. Baš ne mere insan s tobom nije’ne normalne progovorit’.
– Š`a je ba, Uzeire, jes to ucvik’o da ti Fata ne zduši sa ženama bez tebe?
– Jok ja, nos’te đavo i tebe i tvoje šale. Nije te stid cirkuzat’ sa starijem insanom?
– Stipu ba loma, Fatma hanumu, Uzeire, nek’ žena dahne dušom makar pod stare dane.
– Šta je imam pušćat’, pušćana je, a ti samo znadeš krivit’ ta usta i pričat’ naizvrat. Ode ja kod Hazima, bolje mi je sa njim šaha igrat’ neg’ se stobom nabilavati.
– Haj, Allahimanet!

Hadžibeg 2

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.