banner ad
banner ad

SVAK PO SVOM

| 01/12/2017

– I ti se vala Uzeire petljaš u svašta, veli mi Fata sabahile pri kahvi u nas na ćardaćiću. Što ne pišeš ko i dosad ono što narod voli da čita, a po čemu si poznat i cijenjen.

– Imaš ti pravo odsle ću ja samo o nama, o kahvi u šišu poprženoj, jel ostala aćik il si je prepržila. Pomalo se prisjetit kako se nekad ašikovalo i pendžeralo i rijet ljudima kako je birvaktile bilo sve bolje, to svak voli čut. Svakako smo ovu djecu i omladinu uvjerili u to pa sad jadni i ne žive neg samo tuhinjaju i žale što se nisu rodili u drugom vaktu, jal na drugom mjestu.

– Eh to, to ti narod plaho begeniše.
– Odsle ću ja samo o tome pa nek narod čita šta voli, a i ovi će nimukajeti i svojguzi bit rahat neće imat ko pisat o njihovim marifetlucima neg će him nastavit lizat guice kako oni najviše vole.

– Tako nekako, moj Uzeire, ti najbolje znaš.
– Eh, kad najbolje znam onda ću ja po svom, ko i do sad, i neće meni niko govorit šta da pišem, kako da pišem, kome i za koga.

– Nisam ti nikad ni govorila, neg ja nako za tvoje dobro, veli Fata, proturi mi misao i povuče se ko vazda, a ja ostah dumat taj vakat.

Kad nešto izađe iz tebe što ljudi plaho zabegenišu, baš ko kad se nešto sazna i izađe iz kuće, nešto što ste samo ti i tvoja porodica znali i čuvali od svijeta ko najveće blago ili največu sramotu, to više nije samo tvoje i od tvojih najbližih neg haman svačije, i svak te može jal razumjet, jal osudit pa i popljuvat kako hoće i umije. I najennom tvoje vrijednosti postaju bezvrijedne, a tvoja sramota biva shvaćena i kod ljudi primljena kao nešto najvrijednije.

Svašta more bit, jal ne bit, al haman nikad ništa ne bude kako je insan nanijetio pa ti vidi.

Slika Safet Zec

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.