banner ad

SNIJEG

| 07/12/2016

snijeg-plazanje

Birvaktile bi u nas znao zavaljat snijeg sve do pod pendžere, a znalo ga je i ne bit taj vakat. Ko maksumi, moj brate, samo da nam je igara, a bez snijega u po zime ko bez vode u po ljeta, ubišmo se od dosade.
Ni nana Subhija nas nije mogla smiriti svojim pričama pa bi ti mi otiđi kod dede Atifa, jer dedo Atif i njegova leđa su nam bili najtačnija vremenska prognoza.

Dedo, dedo…..zebu li ti krsta?
Jok ona. Nejma vam još snijega.
I tako svaki dan dok dedo jednom ne rekne:

Djeco, zebu mi leđa, a nosnice mi kad i kad zapahne dašak tek proprćenog snijega.

Jel plaho dedo, hoćel zapast?
Jašta radi, dok vi spavate sve će padat vlike pahulje, da izvinete, ko klepe, Ha ustanete morete s pendžera skočit u snijeg. U mene buraz plaho vjerovo dedi pa jednom otvorio pendžer i skočio a da nije ni pogledo. Dobro se ubio.

Neg vi podmazujte lodre i ligure i potkivajte šlićure eto vam snijega najdalje do utornika, veli dedo ne bi li nas smirio.
A kad je to dedo?
Namah iza ponedeljnika.
Jel uoči petka?

Jok on. Sjedite ovde i ponavljajte: Ponedeljnik , Utornik, Srijeda…

I tako bi mi taj vakat ponavljaj za njim a sve bi pogledavaj na pendžer neće li koja klepa proletit.
Haj šta ga prizivaš, ko da ga je neko željan, veli mi Fata. Ako su ti prahnule klepe napraviću. Neki dan smo ih jeli. Kako ti ne dodiju?

Nejma ti snijega bonićko, a meni leđa plaho zebu asli puše odnekle.
De ti nama klepe nastavi. Ne mogu mi dodijat baš ko ni djeci snijeg.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.