banner ad
banner ad

RAHATLUK

| 04/07/2018

Kad ono nešto insana krene pa se sve složi i dan se skocka kao za izložbe kakve: Probudiš se naspavan, Fata ne ronda nego cvrkuće ko bulbul pa ti kahva bude slađa, makar je i ne šećerio već odavno. Popije se rahat, i Fata ode u avliju, a ja već naložio vatru da poprži onu drugu kesu minasa. Uzmirisala se avlija na dim, a kuća na tek poprženu kahvu. More li išta kao miris vratiti insana u neki drugi vakat ili neka druga mjesta, pa čak i u ona u kojima nisi nikad ni bio, ali ti se učinilo kao da jesi.

Naumpade mi hošaf, da je kakve pušnice pa šljiva osušiti u njojzi. Ali se brzo pribrah i velim sebi, Uzeire na mjestu rahat, što ti je zinula guzica. Domalo bi i meso u magazi sušio, kako te je krenulo sa merakom.

Haj, reko nek se i vama ovako skocka i krene ova hefta hairli i kako treba, a zašto se meni sve skockalo pročitajte u Hadžibegovoj trećoj, jal četvrtoj.

Ovo nije reklama za tucanu kahvu neg ako ko zna ovog čojeka da ga pita đe je uzimo ove metle, trebala bi mi jedna za kuće, ako ima i brezova za po avliji.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.