banner ad

PISMO MULA MUSTAFI: DA SI ŽIV, A BOLJE TI JE ŠTO NISI…

| 15/08/2016

MULA MUSTAFA

E moj Mujo!

Ne oslovljavam te ni sa Mula, ni Mustafa, a ni prezime ti ne spominjem slavno, jer to tebi više nije zabremedet.
Neg nako, jaranski, sa e moj Mujo, jer sam ja isti ko i ti, a ti si ko i ja. Niko nas ni za suhu šljivu, da izvineš. a za života ne postadošmo pisci, ne stigošmo od vlikih pisaca što se pikaju ko pisci. Al nas opet čitaju. Mene sad, a tebe nakon trista godina.

Da si živ, a bolje ti je što nisi, da ne gledaš ovog jada i poganluko što se nakotilo u nas.
Nejmaš više insana da promuhabetiš koju, onako ljudski i po istilahu ko što je u tvoj vakat bilo pa se ja evo tebi obraćam. Ne moraš me ni čut, a ni odgovorit. Jer, nit bi ja tebe razumio nit ti mene pa je bolje vako i meni i tebi.
Nego ću ja stobom tvojim jezikom da me samo insani mogu čut, a hajvani svakako ne umiju.
Sve ono o čem si ti sanjo ja doživih, a evo me nit sam šta gori nit bolji od tebe. Neg nako nekako. Nit si ti, nit sam ja biro kad ćemo se rodit, a rodismo se oba u nevakat. A kad je ovdje u nas bio vakat za bilo šta osim za umrijet, moj brate Mustafa.

Mogu ti rijet da se sve promijenilo, a da se ništa promijenilo nije. Ljudi se i dalje rađaju i umiru ko nikad prije. Da si živ, trebo bi ti dan duži od godine da zapišeš ko je sve umro, ko došo, a ko otišo iz šehera. Nejma više kuge da mori narod ni turskog zemana i zuluma ko u tvoj vakat. Turci su ti sad ko i svi ostali, a turskog katila je zamjenio nakav, jal stoput bolji,jal stoput gori. Ne umijem ti rijet.

Neš mi vjerovat da i mi Bosanci i Hercegovci imamo svoju državu i svog Sultana. I to trojicu, u isti čas. nije ti šala. Jah ! Sad ti je Sarajevo ko što je bio Carigrad u tvoj vakat. Odavle se sad šalju fermani kako će bit i šta će bit, i ko će šta bit u Bosni, a bome i u Hercegovini. Al ne bidne tako, haman nikad , a saš čut i što. Ne rekoh li ti da u nas imaju tri sultana, dva vlaha i jedan naš. Kad naš pošalje kakav ferman ova dva ga sačekaju, ko hajduci u zasjedi i posjeku. Haman ništa od njih nemere proć dalje, pa ti vidi.
Mogo bi ti o tom danima pisat.. Nejmam rašta, jer me ne bi skonto.

Kad bi ono ti lezi poslije jacije namaza i razmišljaš o božjoj pravdi i nepravdi pitajuć se kako je Bog dozvolio da neko ima previše, i to onaj nevaljast i pogan , a neko sastavlja kraj skrajem, a najviše ih nejma ni za početka, a kamoli za kraja. Evo i ja isto to mislim trista godina poslije tebe, a misliće ih podosta dok je svijeta i vijeka. Tako nam je valjda suđeno da se pitamo i zapitkujemo, a da nikad odgovor ne dobijemo. Ako pitaš, isto je i dan danile, najviše imaju oni što protiv božijih zakona rade pa ti bidni pametan. Tobe jarabi, tobe stakfirula, ko što si i ti znao rijet poslije vakih misli.

U šeheru ništa novo nejma. Ono đi si ti držo pisarnicu, sad nakav zauzeo i prodaje džidže. Jedino je hala još tamo. Ispade da je potrebnije ljudima vršit nuždu neg bilježit i pisat. Vrijeme uvijek pokaže prave vrijednosti, a Bome su tvoje ostale, samo su izmještene u biblioteke međ ostale zapise. Nek znaš da te ljudi čitaju ko što nikad nisu.
Šta bi te još moglo zanimat iz ovog vakta, bezbeli nešto o Sarajevu. Sarajvo ko Sarajvo. Svašta ga nešto tare, a ništa ga satralo nije. Uvijek se pridigne iz pepele iznikne, ljepše neg što je bilo. Tako je valjda zapisano. Nisu džabe tvoji derviši hukali oko Sarajeva, a hodže učile Ajetulukursije da mu ni jedan dušmanin ne mere ništa. Al što dušman nemere moremo mi sami, moj dobri Mustafa. Ha se odbranimo i trsimo dušmana stanemo se glođat izmeđuse i eto ti belaja. Mi smo ti sebi največi dušmani, ko što i sam znaš. Asli protiv toga ne pomaže ni dova ni hukanje.

Znam da ti imaš vremena zame, al moje je vrijeme plaho okraćalo na ovom Dunjaluku pa ti neću duljit.Morebit se tamo sretnemo pa ćemo sve po istilahu. Samo još da ti reknem da je od tvog vakta bilo hejbet bitaka I rataova, a da su poslije ovog zadnjeg, kad smo se mi Bošnje po prvi put borili za se, nastale velike seobe, pa ti sad nas Bošnja ima po vascjelom Dunjaliku razasutih. Nejma đi nas nejma. O tom nekom drugom prilikom. Ko kad toga ima hejbet za ispričat, golema je rijeka vremena protekla i sve izprevrtala.

Haj sad Allahimanet, Bog ti dao rahmet.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.