PEMZIJA

| 09/11/2016

visoko-penzioneri-udruzenje

Ama šta si mi se uzvrtio tuda, ne volim muško ni vidit po kuhinji, veli meni Fata.
Reko, da ti malo pomognem, bonićko, makar da poređam ovo suđe.
Štaš mi ga ređat, kad nisi dosad nemoj vala ni od sad, samo mi zijane praviš. Šta sam samo finđana pobacala što si hin nakrnjio. I sve mi mećeš sud u sud,a to ne valja.

Što ne bi valjalo kad nejmaš mjesta?

U meni bi mati znala rijet: Šćeri Fatima nikad ne meći sud u sud, oženiće ti se čojek na te.
Evo sve hitim da dovedem kaku na te. Što sam dovodio, dovodio, slobodno ti njih meći sve jedan u drugi do nebesa.

Kad ono odo u pemziju, reko, sad ćeš ti Uzeire po svom. Dosta si ti radio kako drugi kaže. Kad insan čitav život radi i najenom prestane, eto ti belaja. Misliš, lahko ću ja, sad sam slobodan i sad ću radit što je meni ćeif. I radiš, nekolko mjeseci, nekolko godina, uradiš sve ono za što prije nisi imo kad, a potom izmišljaš šta bi još mogo uradit. Prođoše godine, sve si uradio što muškarac radi oko kuće i u kući, ufatiš sebe kako se otimaš sa ženom oko njezinih poslova. A žena neda svoje, mora se i ona s nečim zanimat.

Ustanemo, popijemo kahvu, fruštukujemo i počmemo se oblačit.

Kućeš to ti Uzeire?
Reko, odo malo na pijacu.
Ama sjedi, Božji čoječe,vidiš da se ja spremam za pijace.

Počmem ja hodat po mahali, vidim dodijo svakom. Svak se zabavio svojim poslom, meščini jedini ja nejmam šta radit.

Kad se sjetim kolko sam iščekivo da odem u pemziju i mašto šta ću sve kad odem, a vidi me sad. Ne znam šta ću od sebe. I tako prođoše godine, sve dok ne priznah sebi da nisam više nikom zabremedet i nikom niodkake pomoći i koristi. Kad se insan pomiri sa sobom i dobro razuvidi đi je šta je i kako je, namah mu bidne lakše. Tamam ko da tek progleda i širom mu se otvori i ukaže dunjaluk naki kaki jest, a ne kako ga je vazdan zamišljo.
Nađem ti ja naku teku, uzmem plajvaz i počmem pisat i zapisivat.

I evo me, drugi insan, Uzeir Hadžibeg, vaki kaki sam i kakog me sad svi znate, bezbeli!

A rahmetli efendija Sulejman od Visokog je znao neki drugi način kako da doživi duboku starost, veli ti on meni: Uzeire, dova moje majke je “kriva” što sam doživio duboku starost, vazda mi je govorila “Da Bog da ostario”.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.