banner ad

NEUROZA

| 15/11/2017

Ha ja promolim nos na sokak neko bahne. Baš ko da me čekaju, a ima ih, Bome, podosta što kete i čekaju hoćel ko nanić da koju progovore. Otvorim kapiju kad na sred sokačića stoji Binasa sa nakom kesom i kad me ugleda namah mi pođe pričat:

Nek si vala Uzeire otvorio kapiju da insan skim progovori na sabahu, da se uvjeri da je živ.

A moja ti Bino, što mora govorit da bi bio živ?
Mora Uzeire, jer da ne govori omutavio bi.
Haj nek ti bidne.

Srećom, naniđe onaj moj hrsuz Mute, kontam sad će i Bina otić za svojim poslom, kad jok ona:

Znate li vas dvojica od čeg sam ja vako neurozna?
Jok ja, odklen ću znat moja ti Bino, more bit od ovog snijega.

Od mesa moj Uzeire. Ja plaho begenišem meso, a u današnji vakat ne znaju hajvan ni zaklat, nejmaju kad, neg hi ubijaju moj Uzeire s nakim pištoljima.
Kako ćeš jana od mesa bit neurozna. Evo ga i ja jedem, doduše samo pođahkad, kad bidne pemzija, pa nisam neurozan.

I hajvan ti ima dušu, Uzeire, osjeti kad ga hoće ubit i uznemiri se, postane plaho neurozan i kad jedeš takvo meso pređe ti ta neuroza pa nejmaš živa mira baš vako ko i ja.

Ne rekoh ništa, nećel otić, kad se onaj moj nalet se nastavi:
Imaš ti bino pravo, zato ja imam svog mesara, on ti zna sa hajvanom, fino mu nešto prouči da ga smiri i sakrije se iza zida pa kad se hajvan najmanje nada povali ga ko bekana, zakolje i pusti mu krv da oteče. Hem jedeš halal, hem zdravo, nema stresa, nema neuroze.

Koji je to mesar, hoš mi dat adresu da i ja u njeg uzimam neće li me proć ova neuroza?
Svoj vi poso, valja ovu zimu izdurat s mesom, jal bez mesa, samo nek nejma neuroze.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.