banner ad

MUHBIR

| 10/05/2017

…onaj ti je iz mahale, Abdulahov sin sa ženom i dvoje djece sinoć otišao daleko, kažu u tamo neku Irsku da radi i živi, šura mu gore našao posao i njemu i ženi mu. Ode bona mladost…

A, i otvorio se novi frizerski salon u čaršiji, to je ona Hajrijina mlađa otvorila, što je imala frizeraj u naselju, koliko je samo sada frizeraja, ma jedan se novi otvori, dva se zatvore…

Pet je punih stranjskih autobusa jutros rano došlo na poligon kod srednjoškolskog, bezbeli će na piramidu…đe to spava, šta li jedu, koliko im samo za njih ženskih i muških hala treba…
Dok se brijao slušao je kako komšinica u kuhinji ženi mu “referiše” prve jutarnje novosti.

…tako i danas, tako skoro svaki dan, On je na ulici i njegovo uho i oko su na stalnom zadatku bez obzira jel sunce, kiša ili snijeg. Nema njega po noći na Jaliji, čim zamrkne u kući je ili svojoj ili u rodbine, neće On u svakoga. Nije ga na ulici bilo ni onim danima u mjesecu kada je u preduzeću primao platu, a ni sada kada dobije penziju.

Svi znaju u čaršiji da je On u stanju bez fule kroz svačiji zatvoren ceker napraviti tačnu procjenu šta je sve u cekeru i koliko ste para za to morali izdvojiti.

Nedavno je jednom vlasniku trgovine sa preciznom tačnošću izdeklamovao koliko je mušterija posjetilo konkurentsku trgovačku radnju za jedan dan, šta su pazarili, koliko ih je platilo, koliko je bilo “na teku”, a nudio mu je i zbirne podatake šta je ušlo, a šta izašlo iz radnje od ponedeljka do ponedeljka.

Za prošli vašar onom starom pekaru, što mu sad žena vodi radnju, od šale je ko iz rukava izbacio cifru koliko dnevno proda bijelih a koliko crnih štruca, te koliko velikih i malih somuna odvezu iz njegove pekare u jednu čevabđinicu, stari pekar se na onako kišnom danu oznojio, pa neznaš jel pokiso il se oznojio.
Nije to neka njegova nadnaravna moć, nije On ni u školu za to išao, nego kaže onako kroz praksu se “brusio”.

Nisu ga mnogi “mirisali” ni dok je radio u preduzeću. Mnogo je “raznoraznih” direktora promjenio za svoj radni vijek, svima je bio na usluzi i onim što su ga “tražili” i onima koji nisu. Ali, svi su ga direktori trebali, iako nisu baš svi uvijek bili oduševljeni kojima sve podacima raspolaže. Ma, on je prvi znao i za njihove kuće na moru, vikendice na planini, za račune u inostranstvu, znao je svakog direktora ljubavnicu a, i sve švalere direktorove supruge, jesu li im djeca na igli ili šmrču…

U ratnom periodu ON je bio u logistici, u prizemlju njegove kuće pun magacin-velika obaveza, branio čaršiju-bio logističar, te u toj gunguli živ i zdrav dočekao kraj rata.

Brzo i spretno se snašao u tranziciji, dobio/prodao dionice, primio otpremninu i otišao u mirovinu.
Ispočetka se bojao pasivnih penzionerskih dana, ali sve se promjeni onog dana kada ga je zvao jedan novopečeni poslijeratni tajkun na razgovor.

Sa razgovora sa “domaćinom” izašao je na ulicu u svom elementu.
Stalno mu je zvonilo u glavi što gazda kroz zube izusti “tebe svaki sistem treba !”.

Zna On da gazda osim njega ima još ovih ko falan On, al ima i On, osim ovoga još tajkuna, nije jedini ovaj gazda, ima te “robe” danas, a i ne boji se On konkurencije, mada ih je danas najviše. Najgori su mu ovi mladi kompjuteraši…oni ulaze đe ni miš ne može, ali opet njemu nisu ni do koljena.
Izoštreno oko, istančan sluh i obraza manje, više…

Objavljeno u: Hronika, Osvrti

Komentari zatvoreni.