banner ad

JAZUCI

| 04/04/2016

FB_IMG_1459727292460~2~2

Ja u mene mi one žene! Jel izišla iz kuće, ha se vrati, pristavi u onu velku i počme mi pričat: Najprvo ako je ko umro, razbolio se jal zaglavio bolnice, a potom i sve ostalo, bilesi kad unekog procvjeta hadžibeg s pendžera.

Neki dan se vratila od one Zlatanovce, pristavila u onu velku i poče pričat, najprije kako se u nje ulazi u obući, a onda kad se vraćala i srela onu Safirinu mlađu, plaho fino čljade vazda nazove selam prva i upita za zdravlje. Reko, dobro sam šćeri, kako si mi ti? Nije ni izgovorila do kraja da je dobro kad se zanese i povrati sve po Mehaginoj ogradi. Prijdem, stavim joj ruku na čelo, reko, šćeri draga asli ti nisi dobro. Bome si plaho mršava, eto te ko grana.

To je meni od jazuka, moja ti Fatma hanuma.

Čuj od jazuka, valjda se od jazuka deblja.
Jok moja ti, u mene je obratno. Čitav život me prepadali, u mene mati, tetke i strine, sve bile, mašala podebela i sve govorile to nam je od jazuka. Jazuk bacit kad ostane šta hrane pa mi pojedemo. I evo me, moja ti Fatma hanuma, na šta sam izišla čuvajć se jazuka.

Svašta ćeš na današnji vakat čut al da je neko mršav od jazuka to prvi put čujem.
Eto ima i tog.

Da si ti meni živ i zdrav, znaš ko je umro, moj Uzeire?
Jok ja, odaklen ću znat.
Onaj Zulfo iz gornje mahale.
Alarahmetile, i bio je vala bolestan.

Jašta je. Neki dan ga ja vidila, zove me iz avlije, unijdem da ga upitam za zdravlje, a on će ti meni: Nisam vala dobro moja ti Fatma hanuma, bome ću ti umrijet.
Ma neš moj Zulfo.

Hoću moja ti kono. Hoš da ti poselamim babu?
Reko, poselami.

Ko da je znao moj Uzeire, a ja mu nako reko, nisam ni pomislila da će tu noć preselit. Sad mi nešto plaho milo što će mi babu poselamit.
Mogla si mu rijet da i moje rahmetlije poselami.

Da sam znala rekla bi, dala bi mu ono ćage što nosimo Halimovci da nam prouči hatme pa nek nikog ne preskoči.
Haj nek si barem babu poselamila, rijet će on njemu dok te je pito.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.