banner ad
banner ad

IMENA

| 24/11/2017

Bila u nas u mahali jena Beba, ostarila je, a ostala beba, moreš mislit. Ta Beba je imala čojka Sidika , a svi ga zvali Sido. Kad je ono zamodalo da se prikrivaju prava imena pa nam izdjevali svakojake nadimke, Mahmut je bio Mašo, Sabahudin Saša. Muhamed Muha, Sabahete Seke, a haman sve Mirsade i Munire postadoše Mire, a Mire Cice i Mace, i da ti ne nabrajam više. U tom ti dojdoše na red imena, u narodu poznata kao međunarodna, Amar, Zlatan, Damir, Mak… Nejse.

Da se nije pojavila ona bolest Sida niko ne bi ni znao u mahali da se Bebin čojek zove Sidik, a ne Sido što je ona svima pokušavala utuvit u glavu, al džaba, primilo mu se, a narod ko narod, uzinad još više i češće. I umro je, jadnik, a da ga niko ne zovnu pravim imenom.

Što vam ovo govorim?

Sabahile ugledah ozelenila bandera i saznadoh da je Beba bila Berina, biva gornja, najbolja, najviša po značenju, a ostala donja, biva najmanja, jer joj, haman, niko nije znao pravo ime i zovno je njime.

Još samo da znate da ovo na slici nije Beba neg naka hanuma, izišla da trehne deku pa je ufatilo tamo na memli strani kod Brdo Džamije.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.