banner ad

IFTAR

| 23/06/2017

Haman i Ramazan prošo, a nas niko ne zovnu na iftar, veli mi Fata.
Haj, reko, da i to doživimo.

Valahi se sve izokrenulo pa i ovo, a more bit nas neko i zovne, ko će ga znat?
Dabogda, ima i prečih od nas. Ko zna kako i ko se u današnji vakat doziva i priziva.
More bit najprije onaj ko more valjat pa onda ko je srcu drag, da ne griješim dušu ode malo u đulistan jedino mi tamo nejma vakijeh poganih misli što kvare post.

Taman ja niz basamake kad onaj Ifetovcin unuk ulazi u avliju i stade pridame:
Merhaba dedo Uzeire, poslala me nana da tebe i nanu Fatu zovnem na iftar da nam dragi Allah svima u sevap upiše…..izbifla mali sve u jednom dahu, meščini ne bi ni have uzo da ga ja ne prekidoh. Polahko, reko dijete nestaće ti zraka pa šta ćeš onda.

Uzeću ja opet zraka dedo Uzeire.

Bezbeli da hoćeš. Jašta ćeš neg uzet. Mašim se za džep da mu dam koju bobu, kad u džepovima mi nij’ene bobe, a vazda sam ih noso da imam vako djeci dat, ko kad je dječija ruka malehna i malo u nju stane, a sevap je golem. Reko stander da ti donesem nešto, sa’ću ja.

Ne treba dedo Uzeire, rekla je nana da ti kažem da mi ne daješ ništa, ne smije od moje mame.
Haj reko da i to čujem.

Zamače mali i zamandali vrata, a ja brže bolje da Fati uzmem muštuluk.
Nego nisam vam ovo hotio ni rijet. Hotio sam vam rijet kako je plah bio iftar kod Ifetovce. Nije žena, meščini ni sjela, samo donosi i iznosi, a šćer i unuke joj pomažu.
Haj što donosi, al kad spusti nešto na sto i ode po drugo vraća se sve unatraške, biva ne okreće se od nas.
Ne mogodo da je ne upitam.

Veli, vako su nas naučili, biva kad se ko poštuje da mu se ne okreće guica, da izvineš. Kad je moj rahmetli Ifet došo da me prosi, meni se tad nije svidio plaho, a sviđo mi se jedan iz gornje mahale. Al haj da ne iskvarim babi, donesem ja prid njih kahvu, okrenem se i odem. Reko, da mu se iskvarim pa me onda neće uzet.

I kako te uze bonićko?

Fino, što ti je sudbina, moj Uzeire, moreš joj i gu’icu okretat kolko hoš, opet će te strefit.
Jah moja ti, a moreš letat za njom do kraja dunjaluka, ako nije tvoja, džaba ti je.
Pitam ja njega poslije, Boga ti Ifete što ti mene uze kad sam ti onako uradila.
Veli on, tad sam te još više zabegeniso.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.