banner ad

A HLJEB JOJ BIO K’O DUŠA

| 03/02/2016

domaci hljeb

Taman Fata pristavila drugu džezvu, i nasula kahvu, kad zatrese, umal’ mi findžan ne ispade iz ruke.

         Nego nije to što sam vam hotio rijet…
Doš’o u nas Hike, Fata tek ispekla hljeb od šeničnog i ražovog brašna, k’o duša. Haj, kaže da nešto pojedemo s ovim somunom. Odmotala vruć hljeb iz krpe, ja ga izrez’o, svak’ uze krišku, kad će ti naš Hike:

         – Što se u vas vazda hljeb čuje na krpu?

         – A -a, na šta će se čut dragi Hikmete, veli Fata.

         Nije ona to ni izgovorila, a on se nastavi:

         – Ma, ne znate vi ni kuhat’, sva vam hrana ima isti okus po vegeti, svuđe je turate, bilesi u pitu.

         Kako nam to reče, Fata i ja ne progovorismo ni riječi, dumamo i gledamo jedno mimo drugog dok se nekom ne otme uzdah:

         – Jah!

         Hljeb bio k’o duša…

         Jah, šta ćeš…

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.