banner ad

HEĆIM

| 14/12/2016

Bio u nas hećim, internista u Domu zdravlja i plaho mu hedija bila draga, a najdraža u parama. Ako nejmaš para, baš ko pravi internista svega te ispita, biva, šta umiješ radit i moreš li mu đi valjat. Ako ne umiješ parket postavljat u stanu onda moreš na vikendici malter miješat i irgetit. Dokle bude posla do tad ti bolovanje otvori i još te od sebe počasti je’ nu heftu za tvoje potrebe. More bit je i u vas jedan takav bio, ko će ga znat.

Nejse. I ovo se o njem prepričavalo, svak je za to znao: Došla njemu je’ na žena iz daljnjeg na pregled, ko sa Ilidže jal Nedžarića, ne umijem ti rijet, kad je završila dade mu sve para što je imala. Taman pošla kući kad se sjeti da nejma za tramvaja. Zaiska ti ona njemu kusur da ima za karte kad će ti on njojzi: Šta ti je ženska glavo nismo na pijaci. I moreš mislit ne dade joj za karte. Drugi put ona došla na pregled i tutnu mu plavu kufertu i ode. Kad je zamakla on je otvori kad kuferta prazna.

O tom se dugo pričalo, sve dok nije preselio. Kažu da mu je dženaza bila golema i da mu je svak halalio, ko mahnit narod. U današnji vakat takvih na pasja preskakala, al niko više i ne priča o njima, neg samo daju i šute.

I ti vazda najdeš o čem ćeš pisat, veli mi Fata, samo barćeš šejtana, nalet ga bilo, nek ti sutra zatreba neće te ni primit.

A more bit i nejma više takvih, šta ja znam, ne bi se zamjero, ko zna kad će ti ko zatrebat, a hećim ponajprije…ima Fata pravo.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.