HALALI HUSO MATERI

| 12/12/2016

novac-KM

Prije, kad bi ko dođi da pozajmi pare, insanu bi bidni drago što je taj u njeg’ doš’o tražit’, k’o da ti je neku čast načinio.

          O vraćanju nisi ni mislio, to je bila njegova briga. Dadneš mu sa halalom i zaboraviš na njih. Sigurnije su ti u njeg’ bile neg’ da si hin u banku ostavio. Sad je to drugačije.

          Imal’ mi šta mrže neg svoje pare nazad tražit’. Ne mereš da nedaš kad ti ko zaišće da mu pozajmiš, a imaš. Dadneš mu rukama, a vraćaš hin i rukama i nogama, što bi rekli u nas. Meščini, prije bi u zemlju prop’o neg zaisk’o svoje. A nekad nejmaš, pemzijica ne more dobacit’ nidokle.
Kaže meni Fata:

          – Uzeire, mogli bi danas u Ševke, na kahvu, nismo joj odavno ulazili.

          – Mogli bi, reko’, i sutra, jal’ prekosutra, jal’ slijedeće hefte.

          – Ne moremo slijedeće hefte, nejmam ščime ni pite pomastit’.
Odemo mi, bome, a bolje da nismo.
U nas ima raznije’ kahva:

          Prva je dočekuša i ona se pravi, haman s vrata. Nisi ni sjeo, a domaćica leti u kuhinju, stavlja vodu i viče: „Eto me, samo da je pristavim!“
Kad se popije prva, koja vazdan bidne pojaka i kajmakli, dođi bi i druga, razgovoruša. Kad se šta pojede ili zasladi, domaćica bi reci: „Hoćemo li još po je’nu.

          Treća je najpoznatija od svih i nju zovemo: Sikteruša!
Be li ti mi kod Ševke preskočismo i prvu i drugu i udarismo na onu najgoru – Sikterušu.
Najprije se prenemagala sa onim mlinom, prebacivala ga sa kuka na kuk i sve govori:

           – Vala ćemo je sad popit’, jes da smo je mi pili nejma ni sahat, a jel’ de i vi ste je popili.
Reko’:

          – Nismo.

          – Plaho, sad ću ja nju pristavit’, neće li još ko izbit’.
Samljela je, haman tri mlina čekajući neće l’ ko izbit’, a Fata i ja čekamo ko na iglama, neće l’ spomenut’ one pare što smo joj uzajmili.

          Nimukajeta.
Donese na koncu kahvu. Brez đozluka. Ja vidim u onom findžanu i polumjesec i zvijezdu dole na dnu.
Reko’: Neću ti ja ove kahve, hajmo ženo!

          – Stante, sad ću ja drugu pristavit’, k’o biva razgovorušu.
Reko’: Kako si krenula naopako, od sikteruše, more bit’ bi u akšam popili i dočekušu.

          Nos te đavo i tebe i tvoju kahvu i one pare kad ti hin dado, bolje da sam ti hin namah halalio, manje bi štete im’o.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.