banner ad

DŽEZVANJE

| 07/11/2016

dzezvanje1

Sretoh sabahile Hazima na sokaku. Ko kad ovaj star insan nemere spavat pa nas u svaka doba moreš srest đi se najmanje nadaš. Najmanje nas je, mensečini, u krevetima. More bit je to zato što se svaki đuturum boji kreveta ko šejtana, nalet ga bilo, da ne prione za njeg i onda ih samo smrt može rastavit. Nedo Bog nikom što će haman svak dočekat.

Uranio, reko, Hazimaga, doklen će nam više vodu zavrtat, ko da je ratno stanje.
Dobro, kako si ti Hadžibeže, bezbeli da je ratno stanje. meni nije nikad ni prestajalo bit. Ja ti se i dan danile džezvam, moj Uzeire.
Šta radiš, moj Hazime.

To što si čuo. Od rata ne otvaram vodu kad se perem i uzimam abdest neg nalijem vode u onaj vešni lonac, ljeti ga ugrijem na suncu, bidne plaho fajn mlaka voda, a zimi grijem na šporetu.

I sam sebi polijevaš?

Bezbeli da polijevam. Iz male džezve kad se hoću nasafunjat, a iz one veće kad se sapiram. Asli si ti zaboravio kako se džezva i kako smo se kupali u ratu?

Jok ja, moj Hazime, neg kontam da je presto rat pa reko šta se imam džezvat kod vake komocije.
Ode Hazim, a ja osta dumat za njim taj vakat.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.