banner ad

DŽEP

| 15/06/2016

krojac

Dojde Fata sa teravije i pojde skidat jemeniju, veli sva sam ti u goloj vodi. Onaj narod muhanat neda uključit ono za hlađenje, nekom udara u glavu, nekom u krsta, i svak se voli znojit neg kake bolešćine fasovat.

Ne kaže se u nas džabe, niko nije umro od smrada neg od zime.
Ode ja nama u onu malu pristavit svakako neću ni spavat do ručka, veli i zamače u kuhinju.
Haj vala volim i ja oćejfit neg spavat.

Donese kahvu, srknušmo, uzdahnušmo od meraka, a Fata se ispravi na minderu i okrenu prema meni:
Vala Uzeire, do sad sam ti sve rekla što sam uradila i pomislila al ovo ti ne rekoh nikad. Ko zna doklen ćemo još pa da mi halališ, ako mogneš.
Kontam, kako se naperila name, asli je nešto golemo što mi ima rijet. Da nije šta o djeci, da mi neće, ne do Bog, rijet da Hamo jal Merima nisu moji?
Šta mi ima to govorit, tamam i da nisu, oni su moji. Jačiji su.

Ko da me je čula, veli:
Ma nije to Uzeire, ne do Bog.

Neg kad si ti ono kupio odjelo, kad si hotio ić u Novi sad, ja mazala Merimu i spustila onu Soleu otvorenu na minder, a ti dojde u odjelu i sjede na onu Soleu. Asli nisi primjetio, al ti ostade vlika fleka na gujici, masna. Ne smjedo ti rijet, neg kad si skino pantole ja hi spodbijem i kod one moje tetišne u gornju mahalu, ona bila šnajderica.
Reko, moja ti Zulko pomagaj ako Boga znadeš. Vidi što sam napravila zijan.
Uze ona one pantole, gleda, mjerka, maše glavom…Asli neće na dobro.

Kako hi izvrati tako joj se čehra promjeni i ja odahnu. Veli, fin nakav materijal s obje strane isti. Vako ćemo mi, rašit i okrenut naizvrat pa se neće ova fleka vidit. Jedino će džep otić na drugu stranu.

Ma nek ide đi hoće, ko da će to Uzeir i primjetit, ne zna đi mu je glava kamo li na kojoj je strani džep.
Zulka ono raši, saši, sad pa sad i fleke nestade. Reko, dobro je, nek i ovo projde.
Vrati se ti iz Novog sada, ne znam ni što si išo, šta ćeš po Novom sadu?
Čuj što sam išo. Znadeš da me firma poslala.

Nejse. Ha si se vratio veliš mi: Ko da je ovaj džep bio na drugoj strani. Ti ono imo običaj turit maramicu u zadnji džep.
Jok on, reko, vazda je bio na lijevoj. Slagah. Još se ona tvoja nana Subhija nastavila taj vakat: Što fušeraju, samo da him iz ruku ispadne. Tvoj dedo Atif je sašio bukadar odijela i svako bilo ko pod kaluf jednako, a vidi ovo…Hej jadi, jadi, šta se radi na današnji vakat. Čuj na muškom odijelu džep na lijevoj strani. Sve naopako i naizvrat, zato nam i jest vako.
Nikad prestat.

Eto Uzeire, ja ti rekoh, a ti halali ako moreš.
Haj Boga ti ko da je to za halala.
Meni Bome jest, saće i pedeset godina kako mislim na to. Kud mu ne rekoh, majko mila.
Halalosum, reko, nek nije šta drugo, a i da jest vala bi ti i to halalio.

Pričam ja ovo onom mom naletu Mutetu, kad će ti on:
E moj Uzeire, da mi je tvoja pamet i brige Fatma hanume pa da se naspavam ko čojek. Dok se čitav svijet zabavio oko fudbala, ratova i terorizma, vas dvoje oko džepa.
E moj Mujo, kad bi se svak zabavio oko svojih problema pa makar bili i džepovi, svima bi nam bilo bolje, a ja bi ovaj vaki fudbal ukino da se imalo pitam. Samo pripremaju jadni narod za nove ratove, huškaju jene protiv drugih i trpaju pare u džepove i na lijevoj i na desnoj strani.

Đi him više stanu?

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.