banner ad

DANAS HAK A SUTRA SVAK

| 16/05/2018

Govorio bi u mene dedo Atif kad bi se prid Ramazan projdi rakije i meraka te zaposti bi dan prije, a prid kraj Ramazana nije mogo prestat plakat, biva, bilo mu plaho žao što mubarek dani prolaze, a pogani dunjalučki se vraćaju.

Pošto se svak češe tamo đi ga svrbi tako je i mom dedi najdraže bilo ispričati priču o Lutvi, jer Lutvo nije bio blentav iako se tako ponašo, vazda pjan i vazda nekud luto. Tako ti on nabasa na jenu kuću na kraju mahale, ugleda svjetlo i pod svjetlom komšiju u zijanu sa nakom. Lutvo ti odatle pravac na jennu stijenu i hoop dole, rascopa se ko bostan, jer je znao da će pri rakiji ovo nekom spomenut i eto ti grijeha, ko i ne znam ti šta, većeg i od rakijanja i lutanja zajedno. Niko nije ni pito za njeg, svak konta Lutvo opet pije i luta, pojaviće se on. Sve dok ga jennom naš hodža nije usnio. Konta hodža, svašta insan sanja, a kad se isti san ponovi još dva puta, a treći put mu se sva kuća zatresla, hodža se pripade i naredi džematlijama da traže tu i tu i pripreme mejta da mu on klanja dženazu bez krajcare, biva bajde, bez banke i dinara, moreš mislit.

Tako bi dedo Atif nama ispričaj prid svaki Ramazan, a kad god bi koje od nas reci u ljutnji ja ću se ubit samo da bi dobili nešto, nana Subhija bi nam reci:

Samo se vi ubijajte djeco, a tute će se i dalje na čaršiji prodavat.

Foto: Fotograf Halačević na odsustvu sa ahbabima na vidikovcu

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.