banner ad

ČUVAJ ČO`JEKA

| 09/03/2017

Uz`o sam joj miruh za Dan žena i bi me sramota pronijet đule kroz sokak pa rekoh Mutetu taksisti da mi kupi jedan buket, al da niko ne vidi.

Zove me Mute, veli, Uzeire puko mi kvar u avta, haj pohiti do vratničke kapije, dok ti nisu ruže uvehnule. Nazujem kaloše i pohiti-polahko. Dok sam se vraćo ufati me nako rumenilo, meščini bio sam ti rumeniji od onih đula. Reko, ugledaće me Šekjurovica i puče bruka po mahali. Prolazim mimo svijeta, niko ni mukajeta što ja nosim đule hanumi.

Vas u goloj vodi zakoračim u avliju, kad me neko viknu. Ko će ti bit? Onaj moj nalet iskezio se iz avta name i veli: Eto vidiš, ba Uzeire, nije to više sramota ko prije. Ugursuz, jope me nasamari, a imo je pravo.

Obradovala se u mene Fata ko da sam joj ne znam ti šta donio. Od`sle znam kako ću.

Nije đabe Fati mati vazda govorila: Čuvaj čojka, pusti djecu, djeca odoše, a vi ostaste je`no drugom.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.