banner ad

ČESMA

| 12/03/2017

Prije su govorili da je najveći hajr dovest’ vodu i izgradit’ česmu. Kad bi ko zaimaj malo više taj bi višak, a često i sve što bi zaimaj, dadni za izgradnju česme u mahali, u sokaku. Na njoj bi stajalo:
„Hajr podig’o taj i taj…“

I zaradio bi velikih sevapa da ga se spominje dok je svijeta i v’jeka. Spominjalo ga se po dobru sve dok se ne izgradi vodovod. Češme se počeše gasit’ i samo iz nekih osta teć’ jal’ kapat voda. Saraj’vo je oduvjek bilo poznato po svojim vodama i češmama. Nisu one bile samo da se insan sa njih vode napije i umije, već su one bile k’o kak’a okupljališta đi su žene mogle raskopat’ šta se dešava u sokaku i u drugim mahalama.. Ko je umro, ko se rodio, koja je za kog otišla i u kak’u se familiju udala. Mnogi su našli svoju, što ‘no kažu, sreću na češmama tamam da su čitav život proveli u deveru i nesreći.

Češme su vam prije bile baš k’o u ovaj vakat Fejzbuk. Svašta i ništa na njem. I k’o što u ovaj vakat hanume lete da vide šta je ko turio na Fejzbuk, tako su u onaj vakat letile na češmu da čuju šta je u kog bilo i šta se kome snilo. Ha se kakav bardak, jal’ ibrik isprazni, na mah bi ga spodbij i na češmu. I nejma hi taj vakat. I baš k’o danas na Fejzbuku od previše druženja i priče izbije i svađa. Nejse.

Hadžibeg 2

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.